Актинијум

89
Ac
Група
н/д
Периода
7
Блок
f
Протони
Електрони
Неутрони
89
89
138
Општа својства
Атомски број
89
Атомска маса
[227]
Масени број
227
Категорија
Актиноиди
Боја
Сребрена
Радиоактиван
Да
Од грчког aktis, aktinos, što znači зрак или сноп
Кристална структура
Површинскицентрична Кубична
Историја
Андре-Луј Дебијерн, француски хемичар, открио је актинијум 1899. године.

Одвојио га је iz остатака пехбленде коју су Марија и Пјер Кири оставили nakon ekstrakcije радијума.

Фридрих Оскар Гисел независно је открио актинијум 1902. године kao supstancu sličnu лантану.
Електрони по љусци
2, 8, 18, 32, 18, 9, 2
Електронска конфигурација
[Rn] 6d1 7s2
Ac
Актинијум svetli u mraku bledom plavom svetlošću
Физичка својства
Стање
Чвсрто
Густина
10,07 g/cm3
Температура топљења
1323,15 K | 1050 °C | 1922 °F
Температура кључања
3471,15 K | 3198 °C | 5788,4 °F
Топлота топљења
14 kJ/mol
Топлота испаравања
400 kJ/mol
Специфична топлота
0,12 J/g·K
Заступљеност у Земљиној кори
н/д
Заступљеност у Космосу
н/д
Илустрација
Захвалности за слике: Images-of-elements
Илустрација актинијума
CAS број
7440-34-8
ПубЦхем ЦИД број
н/д
Атомска својства
Атомски радијус
-
Ковалентни радијус
215 pm
Електронегативност
1,1 (Полингова скала)
Јонизујући потенцијал
5,17 eV
Молска запремина
22,54 cm3/mol
Топлотна проводљивост
0,12 W/cm·K
Оксидациона стања
3
Примена
Актинијум се користи kao активни елемент радиоизотопних термоелектричних генератора, на пример у свемирским летилицама.

Средње полувреме распада 227Ac чини га веома погодним радиоактивним изотопом у моделовању споре вертикалне мешавине океанских вода.

225Ac се примењује у медицини za производњу 213Bi у вишекратно употребљивом генератору или se може користити само kao средство за radioterapiju.
Актинијум је веома радиоактиван
Изотопи
Стабилни изотопи
-
Нестабилни изотопи
206Ac, 207Ac, 208Ac, 209Ac, 210Ac, 211Ac, 212Ac, 213Ac, 214Ac, 215Ac, 216Ac, 217Ac, 218Ac, 219Ac, 220Ac, 221Ac, 222Ac, 223Ac, 224Ac, 225Ac, 226Ac, 227Ac, 228Ac, 229Ac, 230Ac, 231Ac, 232Ac, 233Ac, 234Ac, 235Ac, 236Ac