Нобелијум
102
No
Група
н/д
Периода
7
Блок
f
Протони
Електрони
Неутрони
102
102
157
Општа својства
Атомски број
102
Атомска маса
[259]
Масени број
259
Категорија
Актиноиди
Боја
н/д
Радиоактиван
Да
Назван по Алфреду Нобелу, шведском хемичару koji је открио динамит и оснивачу Нобелових награда
Кристална структура
н/д
Историја
Нобелијум су открили Алберт Гиорсо, Глен Т. Сиборг, Џон Р. Волтон и Торбјерн Сикеланд 1958. године на Универзитету у Калифорнији у Берклију.
Произведен је bombardovanjem киријума атомима угљеника.
Исправно је идентификован 1966. године, od strane научника у Флеровој лабораторији за нуклеарне реакције у Дубни у Совјетском Савезу.
Произведен је bombardovanjem киријума атомима угљеника.
Исправно је идентификован 1966. године, od strane научника у Флеровој лабораторији за нуклеарне реакције у Дубни у Совјетском Савезу.
Електрони по љусци
2, 8, 18, 32, 32, 8, 2
Електронска конфигурација
[Rn] 5f14 7s2
Нобелијум је двовалентни јон у воденом раствору
Физичка својства
Стање
Чвсрто
Густина
- g/cm3
Температура топљења
1100,15 K | 827 °C | 1520,6 °F
Температура кључања
-
Топлота топљења
н/д kJ/mol
Топлота испаравања
н/д kJ/mol
Специфична топлота
- J/g·K
Заступљеност у Земљиној кори
н/д
Заступљеност у Космосу
н/д
CAS број
10028-14-5
ПубЦхем ЦИД број
н/д
Атомска својства
Атомски радијус
-
Ковалентни радијус
-
Електронегативност
1,3 (Полингова скала)
Јонизујући потенцијал
6,65 eV
Молска запремина
-
Топлотна проводљивост
0,1 W/cm·K
Оксидациона стања
2, 3
Примена
Нобелијум се користи искључиво у научно-истраживачке сврхе.
Нобелијум је штетан zbog своје радиоактивности
Изотопи
Стабилни изотопи
-Нестабилни изотопи
248No, 249No, 250No, 251No, 252No, 253No, 254No, 255No, 256No, 257No, 258No, 259No, 260No, 261No, 262No, 263No, 264No