Нобелијум

102
No
Група
n/a
Периода
7
Блок
f
Протони
Electrons
Неутрони
102
102
157
Општа својства
Атомски број
102
Атомска маса
[259]
Mass Number
259
Категорија
Актиноиди
Боја
n/a
Радиоактиван
Да
Named after of Alfred Nobel, Swedish chemist who discovered dynamite and founder of the Nobel Prizes
Кристална структура
n/a
Историја
Nobelium was discovered by Albert Ghiorso, Glenn T. Seaborg, John R. Walton and Torbjørn Sikkeland in 1958 at the University of California, Berkeley.

It was produced by the bombardment of curium with carbon atoms.

It was correctly identified in 1966 by scientists at the Flerov Laboratory of Nuclear Reactions in Dubna, Soviet Union.
Електрони по љусци
2, 8, 18, 32, 32, 8, 2
Електронска конфигурација
[Rn] 5f14 7s2
No
Nobelium is a divalent ion in aqueous solution
Физичка својства
Стање
Чвсрто
Густина
-
Температура топљења
1100,15 K | 827 °C | 1520,6 °F
Температура кључања
-
Топлота топљења
n/a
Топлота испаравања
n/a
Специфична топлота
-
Заступљеност у Земљиној кори
n/a
Заступљеност у Космосу
n/a
Illustration
Захвалности за слике: Images-of-elements
Illustration of nobelium
CAS Number
10028-14-5
PubChem CID Number
n/a
Атомска својства
Атомски радијус
-
Ковалентни радијус
-
Електронегативност
1,3 (Полингова скала)
Јонизујући потенцијал
6,65 eV
Молска запремина
-
Топлотна проводљивост
0,1 W/cm·K
Оксидациона стања
2, 3
Примена
Nobelium is used for scientific research purposes only.
Nobelium is harmful due to its radioactivity
Изотопи
Стабилни изотопи
-
Нестабилни изотопи
248No, 249No, 250No, 251No, 252No, 253No, 254No, 255No, 256No, 257No, 258No, 259No, 260No, 261No, 262No, 263No, 264No