Мендељевијум
101
Md
Група
н/д
Периода
7
Блок
f
Протони
Електрони
Неутрони
101
101
157
Општа својства
Атомски број
101
Атомска маса
[258]
Масени број
258
Категорија
Актиноиди
Боја
н/д
Радиоактиван
Да
Назван по Димитрију Мендељејеву, koji је creao Периодни систем
Кристална структура
н/д
Историја
Менделевијум су открили Алберт Гиорсо, Глен Т. Сиборг, Грегори Р. Чопин, Бернард Г. Харви и Стенли Г. Томпсон 1955. године на Универзитету у Калифорнији у Берклију.
Произведен је bombardovanjem ајнштајнијума хелијумом.
Менделевијум је идентификован хемијском анализом у јонском измjenjivackom ekspеrimentu.
Произведен је bombardovanjem ајнштајнијума хелијумом.
Менделевијум је идентификован хемијском анализом у јонском измjenjivackom ekspеrimentu.
Електрони по љусци
2, 8, 18, 32, 31, 8, 2
Електронска конфигурација
[Rn] 5f13 7s2
Менделевијум je bio prvi elemenat proizveden jedan atom po jedan
Физичка својства
Стање
Чвсрто
Густина
- g/cm3
Температура топљења
1100 K | 826,85 °C | 1520,33 °F
Температура кључања
-
Топлота топљења
н/д kJ/mol
Топлота испаравања
н/д kJ/mol
Специфична топлота
- J/g·K
Заступљеност у Земљиној кори
н/д
Заступљеност у Космосу
н/д
Захвалности за слике: Wikimedia Commons (Serge Lachinov)
Елемент је назван у част Димитрија Мендељејева, творца периодног система елемената
CAS број
7440-11-1
ПубЦхем ЦИД број
н/д
Атомска својства
Атомски радијус
-
Ковалентни радијус
-
Електронегативност
1,3 (Полингова скала)
Јонизујући потенцијал
6,58 eV
Молска запремина
-
Топлотна проводљивост
0,1 W/cm·K
Оксидациона стања
2, 3
Примена
Менделевијум се користи искључиво у научно-истраживачке сврхе.
Менделевијум је штетан zbog своје радиоактивности
Изотопи
Стабилни изотопи
-Нестабилни изотопи
245Md, 246Md, 247Md, 248Md, 249Md, 250Md, 251Md, 252Md, 253Md, 254Md, 255Md, 256Md, 257Md, 258Md, 259Md, 260Md, 261Md, 262Md