Прометијум
61
Pm
Група
н/д
Периода
6
Блок
f
Протони
Електрони
Неутрони
61
61
84
Општа својства
Атомски број
61
Атомска маса
[145]
Масени број
145
Категорија
Лантаноиди
Боја
Сребрена
Радиоактиван
Да
Назван по грчком Прометеју, који је, према митологији, украо ватру с неба
Кристална структура
н/д
Историја
Постојање елемента између неодијума и самаријума први пут је предвидео чешки хемичар Бохуслав Браунер 1902. године.
Прометијум је први пут произведен и окарактерисан у Националној лабораторији Оук Риџ 1945. године, од стране Џејкоба А. Маринског, Лоренса Е. Глендинина и Чарлса Д. Корела.
Произведен је одвајањем и анализом производа фисије уранијумског горива зраченог у графитном реактору.
Прометијум је први пут произведен и окарактерисан у Националној лабораторији Оук Риџ 1945. године, од стране Џејкоба А. Маринског, Лоренса Е. Глендинина и Чарлса Д. Корела.
Произведен је одвајањем и анализом производа фисије уранијумског горива зраченог у графитном реактору.
Електрони по љусци
2, 8, 18, 23, 8, 2
Електронска конфигурација
[Xe] 4f5 6s2
Прометијум је једини лантанид који нема стабилних изотопа
Физичка својства
Стање
Чвсрто
Густина
7,26 g/cm3
Температура топљења
1315,15 K | 1042 °C | 1907,6 °F
Температура кључања
3273,15 K | 3000 °C | 5432 °F
Топлота топљења
7,7 kJ/mol
Топлота испаравања
290 kJ/mol
Специфична топлота
- J/g·K
Заступљеност у Земљиној кори
н/д
Заступљеност у Космосу
н/д

Захвалности за слике: Wikimedia Commons (Geomartin)
Урановинац, уранијумска руда и домаћин већине земаљског прометијума
CAS број
7440-12-2
ПубЦхем ЦИД број
н/д
Атомска својства
Атомски радијус
183 pm
Ковалентни радијус
199 pm
Електронегативност
-
Јонизујући потенцијал
5,582 eV
Молска запремина
22,39 cm3/mol
Топлотна проводљивост
0,179 W/cm·K
Оксидациона стања
3
Афинитет према електрону
12,45 kJ/mol
Јонизационе енергије
540, 1050, 2150, 3970 kJ/mol
Примена
Прометијум се такође користи у атомским батеријама за свемирске летилице и вођене ракете.
Прометијум се такође користи за мерење дебљине материјала проценом количине зрачења из извора прометијума који пролази кроз узорак.
Има могуцих будућих употреба у пријеносним изворима рендгенског зрака и као помоћни извори топлине или енергие за свемирске сонде и сателите.
Прометијум се такође користи за мерење дебљине материјала проценом количине зрачења из извора прометијума који пролази кроз узорак.
Има могуцих будућих употреба у пријеносним изворима рендгенског зрака и као помоћни извори топлине или енергие за свемирске сонде и сателите.
Прометијум је штетан због своје радиоактивности
Изотопи
Стабилни изотопи
-Нестабилни изотопи
126Pm, 127Pm, 128Pm, 129Pm, 130Pm, 131Pm, 132Pm, 133Pm, 134Pm, 135Pm, 136Pm, 137Pm, 138Pm, 139Pm, 140Pm, 141Pm, 142Pm, 143Pm, 144Pm, 145Pm, 146Pm, 147Pm, 148Pm, 149Pm, 150Pm, 151Pm, 152Pm, 153Pm, 154Pm, 155Pm, 156Pm, 157Pm, 158Pm, 159Pm, 160Pm, 161Pm, 162Pm, 163PmЕмисиони спектар
380750 nm
Најјаче видљиве емисионе линије.
Извор: NIST база података атомских спектара.
Извор: NIST база података атомских спектара.