Берилијум

4
Be
Група
2
Периода
2
Блок
s
Протони
Електрони
Неутрони
4
4
5
Општа својства
Атомски број
4
Атомска маса
9,012182
Масени број
9
Категорија
Земно-алкални метали
Боја
Шкриљцова сива
Радиоактиван
Не
Од грчке речи beryllos, берил
Кристална структура
Једноставни Хескагонал
Историја
Луј-Никола Воклен открио је берилијум у облику оксида у бериловцу и смарагдима 1798. године.

Фридрих Велер и Антоан Биси независно су изоловали берилијум 1828. године хемијском реакцијом металног калијума са берилијум хлоридом.

Први комерцијално успешан процес за производњу берилијума развили су 1932. године Алфред Сток и Ханс Голдшмит.
Електрони по љусци
2, 2
Електронска конфигурација
[He] 2s2
Be
Смарагд је природно једињење берилијума
Физичка својства
Стање
Чвсрто
Густина
1,85 g/cm3
Температура топљења
1560,15 K | 1287 °C | 2348,6 °F
Температура кључања
2742,15 K | 2469 °C | 4476,2 °F
Топлота топљења
7,95 kJ/mol
Топлота испаравања
297 kJ/mol
Специфична топлота
1,825 J/g·K
Заступљеност у Земљиној кори
0,00019%
Заступљеност у Космосу
1×10-7%
Чиста
Захвалности за слике: Images-of-elements
Чиста берилијумска куглица, 2,5 грама
CAS број
7440-41-7
ПубЦхем ЦИД број
5460467
Атомска својства
Атомски радијус
112 pm
Ковалентни радијус
96 pm
Електронегативност
1,57 (Полингова скала)
Јонизујући потенцијал
9,3227 eV
Молска запремина
4,9 cm3/mol
Топлотна проводљивост
2,01 W/cm·K
Оксидациона стања
1, 2
Примена
Берилијум се користи у нуклеарним реакторима као рефлектор или модератор.

Метални берилијум користи се за лагане структурне компоненте у одбрамбеној и ваздухопловној индустрији, у авионима великих брзина, вођеним ракетама, свемирским летелицама и сателитима.

За разлику од већине метала, берилијум је практично прозиран за рендгенске зраке и стога се користи у прозорима за зрачење рендгенских цеви.
Берилијум и његове соли су отровни и треба са њима поступати с највећом пажњом
Изотопи
Стабилни изотопи
9Be
Нестабилни изотопи
5Be, 6Be, 7Be, 8Be, 10Be, 11Be, 12Be, 13Be, 14Be, 15Be, 16Be