Боријум
107
Bh
Група
7
Периода
7
Блок
d
Протони
Електрони
Неутрони
107
107
157
Општа својства
Атомски број
107
Атомска маса
[270]
Масени број
264
Категорија
Прелазни метали
Боја
н/д
Радиоактиван
Да
Назван по Нилсу Бору, данском физичару
Кристална структура
н/д
Историја
Боријум је prvi put uverljivo синтетизован 1981. године, od strane немачког истраживачког тима предвођеног Петером Армбрустером и Готфридом Минценбергом у Институту за истраживање тешких јона (Gesellschaft für Schwerionenforschung) у Дармштату.
Тим је bombardovao мету бизмута-209 убрзаним нуклеусима хрома-54 kako bi произвео 5 атома изотопа боријума-262.
Тим је bombardovao мету бизмута-209 убрзаним нуклеусима хрома-54 kako bi произвео 5 атома изотопа боријума-262.
Електрони по љусци
2, 8, 18, 32, 32, 13, 2
Електронска конфигурација
[Rn] 5f14 6d5 7s2
Jedini potvrđeni primer izomerizma u borijumu je u izotopu 262Bh
Физичка својства
Стање
Чвсрто
Густина
37 g/cm3
Температура топљења
-
Температура кључања
-
Топлота топљења
н/д kJ/mol
Топлота испаравања
н/д kJ/mol
Специфична топлота
- J/g·K
Заступљеност у Земљиној кори
н/д
Заступљеност у Космосу
н/д
CAS број
54037-14-8
ПубЦхем ЦИД број
н/д
Атомска својства
Атомски радијус
-
Ковалентни радијус
141 pm
Електронегативност
-
Јонизујући потенцијал
-
Молска запремина
-
Топлотна проводљивост
-
Оксидациона стања
7
Примена
Боријум се користи искључиво у научно-истраживачке сврхе.
Боријум је штетан zbog своје радиоактивности
Изотопи
Стабилни изотопи
-Нестабилни изотопи
260Bh, 261Bh, 262Bh, 263Bh, 264Bh, 265Bh, 266Bh, 267Bh, 268Bh, 269Bh, 270Bh, 271Bh, 272Bh, 273Bh, 274Bh, 275Bh