Сиборгијум
106
Sg
Група
6
Периода
7
Блок
d
Протони
Електрони
Неутрони
106
106
156
Општа својства
Атомски број
106
Атомска маса
[269]
Масени број
262
Категорија
Прелазни метали
Боја
н/д
Радиоактиван
Да
Named after Glenn Seaborg, American nuclear chemist and Nobel prize winner
Кристална структура
н/д
Историја
Scientists working at the Joint Institute for Nuclear Research in Dubna, USSR reported their discovery of element 106 in June 1974.
Synthesis was also reported in September 1974 at the Lawrence Berkeley Laboratory by the workers of the Lawrence Berkeley and Livermore Laboratories led by Albert Ghiorso and E. Kenneth Hulet.
It was produced by collisions of californium-249 with oxygen atoms.
Synthesis was also reported in September 1974 at the Lawrence Berkeley Laboratory by the workers of the Lawrence Berkeley and Livermore Laboratories led by Albert Ghiorso and E. Kenneth Hulet.
It was produced by collisions of californium-249 with oxygen atoms.
Електрони по љусци
2, 8, 18, 32, 32, 12, 2
Електронска конфигурација
[Rn] 5f14 6d4 7s2
There are 12 known isotopes of seaborgium
Физичка својства
Стање
Чвсрто
Густина
35 g/cm3
Температура топљења
-
Температура кључања
-
Топлота топљења
н/д
Топлота испаравања
н/д
Специфична топлота
-
Заступљеност у Земљиној кори
н/д
Заступљеност у Космосу
н/д
Захвалности за слике: Wikimedia Commons (Atomic Energy Commission)
The element is named after Glenn T. Seaborg, atomic pioneer and Commissioner of the Atomic Energy Commission
CAS број
54038-81-2
ПубЦхем ЦИД број
н/д
Атомска својства
Атомски радијус
-
Ковалентни радијус
143 pm
Електронегативност
-
Јонизујући потенцијал
-
Молска запремина
-
Топлотна проводљивост
-
Оксидациона стања
6
Примена
Seaborgium is used for scientific research purposes only.
Seaborgium is harmful due to its radioactivity
Изотопи
Стабилни изотопи
-Нестабилни изотопи
258Sg, 259Sg, 260Sg, 261Sg, 262Sg, 263Sg, 264Sg, 265Sg, 266Sg, 267Sg, 268Sg, 269Sg, 270Sg, 271Sg, 272Sg, 273Sg