Коперницијум
112
Cn
Група
12
Периода
7
Блок
d
Протони
Електрони
Неутрони
112
112
173
Општа својства
Атомски број
112
Атомска маса
[285]
Масени број
285
Категорија
Прелазни метали
Боја
н/д
Радиоактиван
Да
Назван по астроному Николају Копернику
Кристална структура
н/д
Историја
Копернициjум је prvi put створен 9. фебруара 1996. године у Институту за истраживање тешких јона (Gesellschaft für Schwerionenforschung) у Дармштату у Немачкој, od strane Сигурда Хофмана, Виктора Нинова и других.
Овај елемент је створен гађањем убрзаних нуклеуса цинка-70 у мету направљену од нуклеуса олова-208 у акцелератору тешких јона.
Произведен је јединствени атом копернициjума са масним бројем 277.
Овај елемент је створен гађањем убрзаних нуклеуса цинка-70 у мету направљену од нуклеуса олова-208 у акцелератору тешких јона.
Произведен је јединствени атом копернициjума са масним бројем 277.
Електрони по љусци
2, 8, 18, 32, 32, 18, 2
Електронска конфигурација
[Rn] 5f14 6d10 7s2
Kopernikijum nema stabilnih ni prirodno prisutnih izotopa
Физичка својства
Стање
Течност
Густина
- g/cm3
Температура топљења
-
Температура кључања
-
Топлота топљења
н/д kJ/mol
Топлота испаравања
н/д kJ/mol
Специфична топлота
- J/g·K
Заступљеност у Земљиној кори
н/д
Заступљеност у Космосу
н/д
Захвалности за слике: Wikimedia Commons (Commander-pirx)
Елемент је откривен у Институту за истраживање тешких јона у Дармштату у Немачкој
CAS број
54084-26-3
ПубЦхем ЦИД број
н/д
Атомска својства
Атомски радијус
-
Ковалентни радијус
122 pm
Електронегативност
-
Јонизујући потенцијал
-
Молска запремина
-
Топлотна проводљивост
-
Оксидациона стања
2, 4
Примена
Копернициjум се користи искључиво у научно-истраживачке сврхе.
Копернициjум је штетан zbog своје радиоактивности
Изотопи
Стабилни изотопи
-Нестабилни изотопи
277Cn, 278Cn, 279Cn, 280Cn, 281Cn, 282Cn, 283Cn, 284Cn, 285Cn